ДРУШТВО ДИПЛОМИРАНИХ ИНЖЕЊЕРА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА СРБИЈЕ (ДИЖС)

TanjaNovaSl

Наш дописник из Беча и члан Друштва,  Татјана Мирковић, дипл.инж.саобр.

 

19. састанак Техничког комитета за железнице земаља

Југоисточне Европе одржан у Бечу

 

У Бечу је 27-28. фебруара ове године, одржан 19. технички комитет Транспортне заједнице земаља Југоисточне Европе. Састанак је испред Транспортне заједнице водио координатор железничке  политике господин Дејан Ласица  у сарадњи са г-дином Киретом Диманоски, референтом   за железницу Транспортне заједнице.

Технички комитет за железнице је платформа за сарадњу и доношење одлука о питањима везаним  за  железницу  у оквиру Транспортне  заједнице. Циљ пројекта је унапређивање железничког  транспорта  у  Југоисточној  Европи и на Западном Балкану промовисањем  сарадње између регионалних партнера и заинтересованих страна.

Комитет чине представници Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Црне Горе, Северне  Македоније и Србије.

Слика 1

Дневни ред састанка  био  је препун иницијатива које  су унапред усмерене на обликовање будућности  железничког саобраћаја и транспорта у региону.

Први радни  дан  Комитета  започео  је  обиласком  станице  Беч Главна  ( Wien Hauptbahnhof ) где смо  видели  занимљива  техничка  решења  уклапања  простора   који  заузима  железнички  саобраћај  са  трговачким   капацитетима   и   јавним  превозом   града Беча,  а сазнали смо и  да  се сва топлота коју аутомобили   испуштају  док су  паркирани  у  гаражи,  помоћу топлотних пумпи користи за загревање саме станице. Уз одлична решења табли за усмеравање путника, видели смо да обележавање на поду  за слабовида лица понекад води и до табле коју слабовида лица не могу прочитати.

Након обиласка станице, имали смо занимљиву презентацију ОББ Инфраструктуре о оквирним (framework) уговорима и инвестирању у инфраструктуру у наредним годинама са фокусом на део ТЕН-Т мреже у Аустрији. ОББ Оквирни уговор обухвата 6-годишњи инвестициони програм за период 2024-2029. година, а укупна планирана средства износе 21,1 милијарду еура и спроводе се кроз два оквирна уговора са државом. На модернизацију пруга се просечно годишње потроши око једна милијарда еура док се за одржавање издваја око 780 милиона еура годишње. Министарство транспорта, иновација и технологије, помаже корисницима железничке инфраструктуре који имају индустријске колосеке тако што даје одређене субвенције чија висина зависи од броја возова који користе индустријски колосек као и помоћ око свих административних послова у вези индустријских колосека. Субвенције се дају ОББ за одржавање скретнице која повезује индустријски колосек са пругом и до износа од 100% а износ зависи од броја вагона који прелазе преко те скретнице.

Стратешки развој мреже пруга од визије до пројеката базиран је на општој стратегији и њеним циљевима, која се ослања на мастерплан мобилности, стратегију предузећа и ЕУ смерницама. Са јасно дефинисаним дугорочним циљевима уз дефинисање циљне мреже и прогнозом саобраћаја, дефинишу се План развоја мреже, Планови развоја траса и студије изводљивости на нивоу средњорочне стратегије и циљева, а последњи корак је сама имплементација кроз ОББ Оквирни план са пројектовањем и извођењем радова.

Са четири ТЕН-Т коридора и 5 коридора теретног саобраћаја који пролазе кроз њену мрежу пруга, Аустрија има циљ да повећа капацитет железничког система за 100%  до 2040. године. Уз интегрисани ред вожње, мешовити саобраћај на пругама, планирано је повећање брзине до 250 км/час, дигитализација до 2030. године и увођење ЕТЦС на главним пругама до 2030. године, а на целој мрежи до 2038. године при чему има стратегију „само један уговор“ за ЕТЦС систем, односно један исти производ на целој мрежи пруга.

Slika 2

Представили су нам и инструменте за стратешко планирање капацитета пруга односно моделовање капацитета који одвојено даје међународне и националне капацитете за путничке и теретне возове, за сваки сат и на свакој деоници пруге, а као производ  приказује захтевана времена. Модел је базиран на историјским подацима, познатим проширењима услуга железничких оператера, прогнозама саобраћаја и најављеним потребним капацитетима. Инструмент за стратешко планирање креће од Стратегије капацитета, преко Моделовања капацитета и завршава се са обезбеђењем потребног капацитета.Интерактивна сесија са госпођом Аврамовић из Федералног министарства транспорта, иновација и технологије (БМВИТ – Аустрија) била је веома корисна јер су сви учесници имали могућност да постављају питања и добију одговоре у вези са ТЕН-Т стандардима, одржавањем пруга, техничким спецификацијама интероперабилности и другим техничким питањима.

Презентација г-дина Јокића о плановима за развој ОББ Карга, посебно је била интересантна са приказом мреже од 13 земаља у којима ОББ Карго обавља превоз робе са сопственом вучом, док у 16 земаља има своје логистичку мрежу (Србија је једна од њих).

Slika 3

Представник Европске железничке агенције (ЕРА), представио је ИПА пројектне активности ЕРЕ за период 2024-2026. година.

На састанку је било речи о акционом плану за железницу, предстојећим пројектима и инвестицијама, оквирним споразумима, прописима о капацитетима и импликацијама интероперабилности у чланицама Транспортне заједнице, као и развоју индикативних ТЕН-Т проширења који поставља услове за унапређивање повезаности широм ТЕН-Т мреже.

Уз позив да присуствујем овом састанку комитета за железницу имала сам задовољство да представим пројекат на коме тренутно радим – изградњу пруге за велике брзине Анкара-Измир. Али о томе у наредном јављању за наше Друштво.

Татјана Мирковић, дипл. инж. саобр.